Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "PLaniran i ostvaren razvoj u SFRJ". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Семинарски рад из предмета:

НАЦИОНАЛНА ЕКОНОМИЈА

Тема:

ПЛАНИРАН И ОСТВАРЕН РАЗВОЈ

У СФРЈ

Садржај

ПЛАНИРАНИ И ОСТВАРЕНИ РАЗВОЈ У СФРЈ

1. Увод

Застој у развоју друштва, економске тешкоће, нарасле друштвене напетости и отворени међународни сукоби изазивају дубоку забринутост у нашој земљи.

Тешка криза је захватила не само политички и привредни систем, већ и целокупни јавни поредак земље. Свакодневне су појаве : нерад и неодговорност на послу, корупција и непотизам, одсуство правне сигурности, бирократска самовоља, непоштовање закона, растуће неповерење међу људима и све безобзирнији индивидуални и групни етатизми.

Распадање моралних вредности и угледа водећих установа друштва, неповерење у способност оних који доносе одлуке праћени су апатијом и огорчењем народа, отуђењем човека од свих носилаца и симбола јавног поретка.

Објективно испитивање југословенске стварности допушта да се садашња криза заврши социјалним потресима са несагледивим последицама, не искључујући ни тако катастрофалан исход, као што је распад југословенске државне заједнице. Пред оним што се збива и што се може догодити нико нема право да затвара очи...(1980 год.).

2. КРИЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПРИВРЕДЕ И ДРУШТВА

Привредна криза траје већ годинама, а излаз из ње није на видику. Са производном стопом раста друштвеног производа од 0.6 % у периоду 1981 – 1985, Југославија се нашла у друштву привредно најмање успешних земаља у свету. Ни остали показатељи развоја нису утешни. Незапосленост од преко једног милиона затвара перспективу младој генерацији да у догледно време реши своје егзистенцијално питање, меру раста запослености одредили су социјални мотиви. Међутим, такав пораст у условима стагнације производње имао је за последицу снижење продуктивности рада. Бруто акумулација и реалан лични доходак опали су за једну трећину. Суфицит платног биланса, коначно постигнут захваљујући политици реалног курса и рестрикцијама свих видова потрошње, једини је позитиван резултат настојања да се криза превазиђе. Но, одржавање спољноекономске ликвидности ваља оцењивати у светлу високе задужености, губљења економске самосталности земље у водењу економске политике, а донекле и политике развоја, као и све несређенијег стања привреде, која никако не успева да изађе на путању ефикасног привређивања. Из таквог се стања распламсава инфлација која разара све економске критеријуме и мотиве, показујући истовремено немоћ друштва да каналише неукроћене привредне токове.

Излаз из кризе не може се наћи без темељних промена у привредном и политичком систему. Нарочито забрињава што званична политика избегава да призна праве узроке економске кризе, без чега се не могу предузети ни праве мере за оздрављење привреде. Избегавање је утолико мање разумљиво што су економске анализе тачно утврдиле те узроке. Супротно покушајима да се ови узроци сведу на неадекватно реаговање економске политике у раздобљу 1976 – 1980. године, анализе су указале да зачетке кризе треба тражити у шездесетим годинама, када привредни развој почиње да малаксава, да би 1980. био коначно заустављен. Тадашња привредна реформа имала је и добрих замисли, као што су дебирократизација привреде, давање већег простора тржишту, уклањање диспаритета цена, интеграција југословенске привреде у светску.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]